Transakciona Analiza

Transakciona analiza (u daljem tekstu TA) je teorija ličnosti i socijalnog ponašanja, a isto tako i klinički metod psihoterapije zasnovan na analizi transakcija između dve ili više osoba na osnovu jasno određenih ego stanja.

 Začetnik TA je Erik Bern, psihijatar i psihoanalitičar, rođen 1910. godine u Kanadi, umro 1970. u SAD-u. Bern je prvobitno započeo svoj trening psihoanalize kod Pola Federna 1947. godine, koji je radio u Beču sa Frojdom, a kasnije je nastavio kao klijent Erika Eriksona. Vremenom, Bern je napustio Frojdovu psihoanalizu i fokusirao se na društvene interakcije, koje je koristio kao osnove svoje buduće analize ličnosti.

Bern je svoju teoriju ličnosti zasnovao na Frojdovim idejama, ali i Federnovom konceptu stanja Ega. Iz ove teorije nastao je i razvio se psihoterapijski pravac, koji je našao široku primenu u individualnoj, grupnoj, porodičnoj i psihoterapiji parova. Bern je  pažnju fokusirao na društvene interakcije, koje su mu poslužile kao osnov analize korišćene za formiranje teorije ličnosti. Tako TA u osnovi predstavlja vid socijalne psihologije. Kao psihoterapijski model TA je usmerena na lični razvoj i promenu. Sadrži elemente psihoanalitičkog, humanističkog i kognitivnog pristupa.

Analiza koju nudi TA:

  • Analiza sklopa ličnosti – podrazumeva razumevanje unutrašnjih psihičkih procesa osobe.
  • Analiza transakcija – doprinosi razumevanju onoga što se dešava u socijalnim odnosima.
  • Analizu Igara – pomaže rasvetljavanju ustaljenih, patoloških odnosa u socijalnim odnosima.
  • Analizu skripta – pomaže razumevanju  skriptnog životnog toka koji osoba sprovodi, ne uzimajući u obzir alternativu.

Filozofske pretpostavke TA:

  • Ljudi su OK.
  • Svi imaju kapacitet da misle.
  • Ljudi odlučuju svoju sopstvenu sudbinu i te doluke mogu da se promene.

Iz ovih principa slede dva bazična principa TA prakse :

  1. Ugovorni metod – naglašava zajedničku odgovornost klijenta i TA praktičara za postizanje  ugovorenog cilja odnosno promene i
  2. Otvorena komunikacija – znači da i klijent i TA praktičar treba da imaju potpunu informaciju  o tome šta se dešava u njihovom zajedničkom radu.

Teorijske postavke:

Kao teorija ličnosti pruža nam predstavu o psihološkoj strukturi pojedinca, koristeći model ego stanja i analizu transakcija.

Ego stanje je specifična grupa povezanih ponašanja, misli i osećanja jedne osobe i način na koji ljudi ispoljavaju određeni deo svoje ličnosti, najčešće kroz interakciju sa drugim osobama. Bern kaže da kod ljudi razlikujemo tri ego stanja.

,,Ako se, kao reakcija na ono što se dešava oko mene ovde i sada, ponašam, razmišljam i osećam tako da koristim sve resurse koji mi, kao Odraslom, stoje na raspolaganju, kaže se da sam u ego stanju Odrasli.

Ponekad se mogu ponašati, razmišljati i osećati tako da kopiram jednog od svojih roditelja ili druge osobe koje su za mene predstavljale roditeljske figure. Kada to radim, kaže se da sam u ego stanju Roditelj.

Ponekad se mogu vratiti načinu na koji sam se ponašao, razmišljao ili osećao kad sam bio Dete. Kada to radim, kaže se da sam u ego stanju Dete.“ (,,Savremena transakciona analiza“ In Stjuart i Ven Džoins)

Prilikom komunikacije sa drugim osobama, može da se koristi bilo koje od tri navedena ego stanja. Istovremeno, druga osoba uzvraća na našu komunikaciju jednim od svoja tri ego stanja. Ova vrsta razmene komunikacije se naziva transakcija. Zahvaljujući ovakvoj ideji koncepta komunikacije i sveukupnih odnosa između ljudi, ova teorija ličnosti je i dobila naziv transakciona analiza. Postoji više vrsta transakcija.

Paralelne (komplementarne) transakcije:  Za vreme razmene ovakvih vrsta transakcije, komunikacija teče glatko, bez prekida i ima kvalitet očekivanosti.  Dešava se između bilo kog ego stanja jedne osobe i oslovljenog ego stanja druge osobe. Npr. šef kaže radniku koji kasni: ,,Opet kasniš na posao!“ (Ego stanje Roditelj). Radnik odgovara: ,,Izvinite, neće se ponoviti.“ (Ego stanje Dete)

Ukrštene transakcije: Dešava se onda kada oslovljeno ego stanje nije ono koje odgovara. Tada dolazi do prekida u komunikaciji i jedna ili obe osobe su primorane da promene ego stanje, ako žele da komunikacija opet bude uspostavljena. Npr. jedna osoba pita: ,,Znaš li koliko ima sati?“ (Odrasli). Druga osoba odgovara: ,,Pitaš me koliko ima sati?! Ti opet kasniš, na šta misliš?!“ (Roditelj)

Skrivene transakcije: Istovremeno se prenose dve poruke. Jedna otvorena, na socijalnom nivou i druga skrivena, na psihološkom nivou. Najčešće su poruke na socijalnom nivou iz ego stanja Odrasli, a poruke na psihološkom nivou ili Roditelj ili Dete. Npr. muž pita ženu: ,,Gde su mi ključevi?“ Ona odgovara: ,,Stavila sam ti ih na stočić.“ Na prvi pogled, samo isčitavajući tekst, izgleda da su ove transakcije izrečene iz ego stanja Odrasli – Odrasli. Međutim, kada bismo ozvučili ton kojim se komunikacija odvija i čuli oštar glas muža i drhtavi glas žene, tada bismo ,,čuli“ i skrivene poruke koje su se izrekle na psihološkom nivou iz Roditelja i  Deteta. Muž:,,Uvek mi diraš stvari i ostavljaš ko zna gde!“  Žena: ,,Uvek me kritikuješ ni krivu, ni dužnu.“ Jedno od najvažnijih pravila skrivenih transakcija glasi da će rezultat takve transakcije u ponašanju i osećanjima biti na psihološkom, a ne na socijalnom nivou transakcija.

Razmena transakcija među parovima i grupama ljudi se koristi radi specifičnog načina na koji ljudi koriste ili troše svoje vreme. Ti različiti načini upotrebe vremena se u TA mogu analizirati i to se naziva analiza strukturiranja vremena.

Postoji šest načina na koje ljudi koji se skupe u parove ili grupe mogu da provode vreme:

1. Povlačenje: Kada se osoba povuče iz aktivnosti koje sprovode ostali članovi grupe u kojoj se nalazi ili koju sprovodi druga osoba sa kojom je u tom trenutku u društvu, iako je fizički prisutna, ali nije i aktivna u razmeni transakcija, već se povukla u sebe i procesuira neke intimne sadržaje, tada kažemo da je u povlačenju. Naravno, osoba se može i fizički povući i osamiti radi povlačenja.

2. Rituali: Društvena interakcija koja se odvija kao da je programirana. Rituali su često vezani za kulturu i običaje zemlje iz koje je pojedina osoba i mogu biti različitih nivoa složenosti.

3. Razonode: Odvijaju se na način koji je već poznat i po tome su slične ritualima. Za vreme razgovora u toku razonode, ljudi o nečemu razgovaraju, ali ne rade ništa aktivno po pitanju te priče. Karakteristika razonode su površni razgovori.

4. Rad ili aktivnosti: Za vreme rada, komunikacija koja se odvija između prisutnih učesnika, usmerena je ka ostvarenju nekog cilja. Ego stanje koje preovlađuje je Odrasli.

5. Igre: Analiza Igara je jedan od najvažnijih delova transakcione analize. Svi ljudi s vremena na vreme igraju Igre. To su naučeni i obrasci ponašanja, koje nesvesno ponavljamo, odigravaju se po vrlo sličnom redosledu uz psihološki obrt i  zbog kojih se po pravilu na kraju osećamo loše. Igre predstavljaju ponavljanje strategija iz detinjstva, koje u odraslom dobu više nisu adekvatne. Podrazumevaju otpisivanje mogućnosti da se pojedine situacije drugačije razreše, osim igrično i uvek se odvijaju na psihološkom nivou.

6. Bliskost: U aktivnosti koja podrazumeva bliskost između učesnika, izražavamo svoja autentična osećanja i želje i imamo osećanje slobode u odnosu. Socijalni i psihološki nivo transakcija se ne razlikuje. Izražavanje osećanja tokom bliskosti doprinosi razrešenju situacije.

Za vreme razmene transakcija, osobe istovremeno jedna drugoj šalju poruku prepoznavanja. U TA se ta pojava prepoznavanja naziva strouk. Strouk je definisan kao jedinica prepoznavanja. Svim ljudima je neophodno da dobijaju stroukove, da se osete prepoznato i priznato kao ljudska bića, što je neophodno za održavanje psihofizičkog zdravlja čoveka.

Stroukovi mogu biti:

  • Verbalni ili neverbalni
  • Pozitivni ili negativni. Pozitivni strouk je onaj koji primalac doživi kao prijatan, a negativan onaj koji doživi kao negativan ili bolan.
  • Uslovni ili bezuslovni. Uslovni strouk se odnosi na nešto što radimo, tj. na ponašanje, a bezuslovni se odnosi na to kakvi smo kao bića.

Pored modela ego stanja, jedan od osnovnih koncepata TA jeste životni skript ili životni scenario. Bern je definisao životni scenario kao ,,nesvesni životni plan“. Ovaj koncept je posebno važan i primenjiv u psihoterapiji. Načelno, teorija životnog skripta zagovara ideju kako svaki čovek za sebe smisli (napiše) svoju životnu priču još u toku svog detinjstva. Ovo osmišljavanje scenarija po kome će se odigravati život čoveka, „ispiše se“ u najranijem detinjstvu i bude manje više zaključen do sedme godine. Delimična prepravka i modifikovanje te priče dešava se i u toku adolescencije.

U odraslom dobu ne postoji jasna svest o toj životnoj priči, koja je već osmišljena i već uveliko se odigrava. Ovo odigravanje rano osmišljenog scenarija ide postepeno ka svom kraju i poslednjoj sceni, koja je određena još dok smo bili veoma mali. Jedna od ključnih stvari u shvatanju koncepta životnog skripta jeste donošenje odluka iz Deteta, koje nije isključivo plod uticaja koji dolaze spolja, kao što su roditelji i uticaj okoline. Između uticaja, doživljaja i odluke, postoje zaključci o sebi, drugima i svetu, koje dete donosi ispravno ili pogrešno. Pogrešni zaključci o sebi drugima i svetu jesu osnova za donošenje  odluka o tome kakvi smo mi, kakvi su drugi ljudi i kakav je svet i kako ćemo se u skladu sa tim ponašati. Skript i nastaje posredstvom odluka iz ego stanja Dete. Najranije odluke su posledica osećanja i donose se jako rano, pre nego što dete nauči da govori. To je preverbalni period, kada još nije ni započeta faza mogućnosti donošenja odluka na osnovu testiranja realnosti, kao što se to uglavnom radi u odraslom dobu. Kada dete donese odluku na osnovu pogrešnog zaključka po nekom veoma važnom pitanju, to nazivamo skriptnom odlukom.

Bob i Meri Gulding su u svom radu otkrili da se pojavljuje dvanaest tema zabrana, kao osnova za rane negativne odluke. Svaka od tih zabrana ima odgovarajuću dozvolu. Prenose se uglavnom neverbalnim putem od strane važnih drugih, najčešće staratelja, ali i ostalih osoba koje su „u ulozi roditelja“. Ovde ćemo samo nabrojati kojih je to dvanaest zabrana, koje utiču na formiranje životnog skripta.

  1. Zabrana na postojanje
  2. Zabrana na važnost (ove dve nazivamo primarne zabrane, jer zabranjuju dva osnovna i najvažnija ljudska prava – na postoja nje i važnost (odnosno ljubav, samoljubav, poštovanje i samopoštovanje)
  3. Zabrana na biti svog pola
  4. Zabrana na biti Dete
  5. Zabrana na odrastanje
  6. Zabrana na uspeh
  7. Zabrana na aktvnost
  8. Zabrana na pripadanje
  9. Zabrana na bliskost
  10. Zabrana na biti dobro
  11. Zabrana na mišljenje i
  12. Zabrana na osećanja

Na osnovu sadržaja, skriptove možemo podeliti na:

Pobednički – odnosi se na skript koji je usmeren na ostvarenje svog cilja i to na funkcionalan i što je moguće više prijatan način;

Gubitnički li tragični  – odnosi se na skriptove ljudi koji ne ostvaruju svoje ciljeve i to kroz procese koji podrazumevaju neadekvatna neprijatna osećanja.

Učesnički ili banalni – Ova vrsta skripta je karakteristična za osobe koje se drže ,,srednjeg puta“. Ne preuzimaju rizike, nemaju ostvarenja ni velikih pobeda, niti se suočavaju sa većim gubicima.

Da bi se životni skript ostvario bez mnogo prepreka, mi nesvesno ignorišemo informacije koje imamo o nekoj situaciji. Ignorisanje se vrši selektivno i dešava se sa onim informacijama koje su suprotstavljene sa osmišljenim scenarijom. Ova pojava se naziva kognitivna disonanca, a neuzimanje u obzir ralnosti, već naše unutrašnje mape sveta, iako je neispravna na datu temu –  otpisivanje. Svaki put kada kao odrasle osobe pristupamo rešavanju bilo kog zadatka ili problema, ako to radimo otpisujući pojedine sposobnosti i kapacitete koje kao odrasle osobe imamo, mi tada zapravo (jezikom TA) odigravamo neku psihološku Igru, koja će nas dodatno približiti ostvarenju našeg Životnog skripta. Igranje Igara predstavlja jedan od načina koji smo usvojili i naučili kao mali, kako bismo od spoljašnjeg sveta dobili nešto što želimo. 

Cilj promene u TA:

Erik Bern je smatrao da je autonomija ideal kojem treba težiti i da se ona manifestuje uspostavljanjem sledeće tri sposobnosti: svesnosti, spontanosti i intimnosti.

Autonomija podrazumeva oslobođenje od skripta. Cilj TA nije samo da razume, već i da izleči, a isceljenje se postiže rekonstrukcijom i oslobađanjem od životnog skripta i donošenjem funkcionalnih i zdravih, umesto skriptnih odluka.